Otkrijte kako se boriti protiv lošeg zadaha uz proverene savete stomatološke ordinacije Vuković. Saznajte više za zdrav i svež dah.
Loš zadah, medicinski poznat kao halitoza, je neugodan, ali neverovatno čest problem oralnog zdravlja. U stvari, procenjuje se da loš zadah utiče na više od 50% opšte populacije širom sveta. Ipak, mnogi ljudi koji pate od halitoze su potpuno nesvesni svog stanja sve dok im na to ne ukaže neko drugi, što često dovodi do neprijatnosti. Niko ne želi da bude osoba sa neprijatnim zadahom, ali dobra vest je da se to često može lečiti i sprečiti. U ovom postu na blogu ćemo istražiti uzroke lošeg zadaha, efikasne lekove i praktične savete za održavanje svežeg daha.
Loš zadah može biti uzrokovan raznim faktorima, uključujući lošu oralnu higijenu, probleme sa zubima kao što su karijes ili bolesti desni, suva usta, određena hrana, pušenje, medicinska stanja kao što su sinusitis ili dijabetes, pa čak i stres. Identifikacija osnovnog uzroka je neophodna za efikasan tretman Međutim u vise od 80% slučaja govorimo o intraoralnim uzrocima lošeg zadaha.
Veza između oralne higijene i lošeg zadaha (halitoza) je direktna, jedan od najčešćih uzroka lošeg zadaha. Evo kako su oralna higijena i loš zadah međusobno povezani:
Neadekvatna oralna higijena dovodi do nagomilavanja plaka i kamenca na zubima. Plak je lepljivi film bakterija, a kamenac je stvrdnuti plak. Što implicira ka tome da je usna duplja dom milionima bakterija koje za svoj metabolizam koriste šećere iz hrane. Kada čestice hrane ostanu u ustima, ove bakterije razgrađuju hranu, oslobađajući jedinjenja sumpora, koja su često odgovorna za neprijatan miris povezan sa lošim zadahom.
Dobra oralna higijena podrazumeva primenu pravilne tehnike pranja, upotrenu mekanih (soft) četica i konca za zube, kao i redovno čišćenje jezika. Pored toga neophodno je ukazati na važnost redovnih stomatoloških pregleda prilikom kojih će se pravovremeno sanirati potencijalni uzroci halitoze, karijes i parodnotopatiju. Što pored svega uključuje redovno uklanjanje čvrstih i mekih naslaga, saniranje upale desni i obradu postojećih parodontalnih džepova.
Već je bilo reči o vezi neadekvatne oralne higijene i lošeg zadaha, pored toga važno je izdvojiti i probleme sa zubima kao što su karijes, bolesti desni (gingivitis ili parodontitis) i oralne infekcije koje mogu doprineti lošem zadahu. Ova stanja mogu proizvesti gasove neprijatnog mirisa i zahtevaju lečenje kod zubara.
Duboki parodontalni džepovi ili gingivalni džepovi u 50% slučaja su oralni uzrok halitoze. Padorontalni džepovi predstavljaju povećane patološke prostore izmedju desni i zuba. U osnovi njihovog uzroka pored loše oralne higijne leže i brojni lokalni i sistemski faktori. Jedan od značajnih uzroka jeste i neredovno uklanjanje čvrstih naslaga, kamenca koji je na vidljivim površinama zuba i subgingivalnih konkremenata koji se nalaze ipod površine desni u parodontalnih džepovima. Čvrste naslage koje se neredovno odstranjuju dodatno su mesto retencije mekih naslaga, predstavljajući rezervoar brojih patogenih bakterija koje razaraju tkivo parodoncijuma, razlažu kost i dodatno povećavaju dubinu parodontalnih džepova.
Parodontalni džepovovi vremenom postaju prostori koji su ispunjeni patološki razorenim tkivom i brojim bakterijama koje su praćene pojavom neprijatnog zadaha. Preveniranje nastanka kao i smanjenje dubine džepova postiže se redovnim kontrolama kod stomatologa u okviru kojih se uklanjaju čvrste i meke naslage i u okviru kojih se dijagnostikuje moguće prisustvo parodontalnih džepova i njihovo saniranje odgovarajućim vidom terapije.
Takođe totalne, parcijalne proteze ili neadekvatni mostovi mogu predstavljati retenciona mesta za čestice hrane i bakterije što doprinosi ovoj problematici.Zbog čega je važno zameniti sve neadekvatne protetske nadoknade.
Određene namirnice poput belog luka, luka, začina i nekih mlečnih proizvoda sadrže jedinjenja koja mogu proizvesti jake mirise kada se razgrade u ustima i probavnom sistemu. Takođe kafa i alkoholna pica mogu isušiti usta i doprineti lošem zadahu.
Pušenje i upotreba drugih duvanskih proizvoda pored toga što povećavaju rizik od pojave oralnih bolesti mogu dovesti do hroničnog lošeg zadaha.
Da biste sprečili loš zadah, održavajte dobru oralnu higijenu pranjem zuba i jezika dva puta dnevno, čišćenjem koncem svakog dana. Ostanite hidrirani, izbegavajte duvan i alkohol i redovno posećujte svog stomatologa radi pregleda i čišćenja. Redovnim stomatološkim pregledima sprečićete pojavu opšežnih destrukcija zuba karijesom i parodontalne džepove koji su jedni od glavnih uzročnika halitoza.
Dijagnostikovanje postojanja parodontalnih džepova i određivanje njihove dubine postiže se ortopantomografskim snimkom i parodontalnom sondom . Definisana dubina parodontalnih džepova odrediće vrstu terapije koja je neophodna da bi se postojeći džepovi sanirali. Ukoliko je procenjena dubina džepova do 5mm terapija izbora jeste kauzalna. Ona podrazumeva ultrazvučno uklanjanje čvrstih i mekih naslaga, kao i kiretiranje postojećih džepova odgovarajućim kiretama. Prilikom kog se odstranjuju kako čvrste i meke naslage, tako i patološki rastpadnuto tkivo koje je žarište infekcije.
Ukoliko se prilikom sondiranja izmeri dubina džepova koja je preko 5mm terapija izbora je hirurška. Hirurska terapija realizacijom režanj operacije (MWRO) podrazumeva odizanje reznja i direktno pristupanje sadržaju parodontalnog džepa i nadoknadu resorbovane kosti.
Pored toga što doprinose lošem zadahu, postojeći parodontalni džepovi predstavljaju zarista brojih bakterija koji mogu uticati na druge sisteme organa kao što su srce, bubrezi, zglobovi, oči, lokomotornog sistema itd.
Da, neke namirnice mogu pomoći u borbi protiv lošeg zadaha. Hrskavo voće i povrće poput jabuke i šargarepe može pomoći u čišćenju usta, dok jogurt sa probioticima može smanjiti bakterije koje izazivaju miris. Konzumiranje zelenog čaja i žvakanje gume bez šećera takođe mogu biti od koristi.
Ukoliko primetite da imate hroničan loš zadah, preporučljivo da posetite specijalistu parodontologije i oralne medicine. Jer je u najvećem procentu slučajeva loš zadah posledica parodontopatije. Važnost ultrazvučnog uklanjanja čvrstih i mekih naslaga kao deo redovnih stolatoloških pregleda pored sprečavanja lošeg zadaha prevenira i nastavank i razvoj parodontopatije. Preveniranjem i pravovremenim saniranjem parodontopatija ne sprečava se samo pojava lošeg zadaha već i potencijalno razaranje kosti i prevremeni gubitak zuba. Pored toga žarišta infekcije mogu se širiti na udaljenje organe i tako biti uzrok različitih patologija. Važnost terapije parodontalnih džepova nije samo na lokalnom već i na sistemkom nivou, bilo da je reč o kauzalnog terapiji kiretiranjem ili hirurkoj terapiji.
Kiretiranje parodontalnih džepova vrši se obično ili po kvadrantima ili po vilicama odgovarajućim kiretama i ultrazvukom postepeno uklanjajući uzročnika infekcije.
Ukoliko je reč o džepovima preko 5mm terapija izbora je režanj operacija. Prilikom koje se u okviru jedne posete podizanjem režnja ukanjaju sve cvrste naslage i patološki razoreno tkivo. Nakon čega se na zdravo tkivo postavlja veštačka kost (Bio-oss). Režanj operacija je bezbolna intervencija, nakon 2 dana od operacije pacijenti mogu da se vrate uobičajenim životnim aktivnostima bez većeg fizičkog napora. Konci se uklanjaju nakon sedam dana, a redovnim kontrolama se prate postignuti rezultati.
Jedan od mogućih uzroka neprijatnog zadaha jeste postojanje infekcije kandide albikans. Pored neprijatnog zadaha može se manifestovati belim naslagama na jeziku, obrazu i nepcu, osećajem peckanja i žarenja u ustima, pojavom crvenila i bolnih površina. Pojava infekcije kandidom povezana je sa padom imuniteta ili primenom visoke doze antibiotika. Terapija infekcije kandide albikant podrazumeva primenu antifugalne terapije (nistatin) u obliku gelova ili rastvora, antiseptičnih rastvora sode bikartone ili hlorheksidina, eliminisati predisponirajuće faktore i lečiti opšte oboljenje ukoliko je ono uzrok kandidijaze. Ukoliko uočite neke od simptoma kandide obratite se specijalisti parodontologije i oralne medicine koji će vam prepisati adekvatnu terapiju i dati odgovarajući savet.
U nekim slučajevima, loš zadah može biti simptom osnovnih zdravstvenih problema kao što su dijabetes, respiratorne infekcije ili gastrointestinalni problemi. Iako to nije uvek znak nečeg ozbiljnog, ključno je da se konsultujete sa zdravstvenim radnicima ako ste zabrinuti zbog upornog lošeg zadaha.
Jedana od manifestacija dijabetesa melitusa je zadah na aceton, kod hronicne bubrežne insuficijencija zadah na amonijak. Cirozu jetre karakteriše zadah na sumpor.
Pored toga možemo pomenuti i respiratorne infekcije, sinusitis, refluks kiseline (gastroezofagealna refluksna bolest ili GERB) ili tonzilitise.
Sva rešenja i odgovore na pitanja o neprijatnom zadanju i terapiji parodontopatije možete dobiti od tima ordinacije Vuković dr spec. parodontologije i oralne medicine Marije Vukovic Stevanov i dr spec. Blaže Vuković odgovoriće na sva vasa pitanja i nedoumice. Zakažite svoj pregled na vreme.
