Sinus lift - Šta je i kada je indikovan?

Smanjena visina i kvalitet kosti gornje vilice nastale usled razgradnje kosti i povećanja prostora sinusa gornje vilice, uspešno se rešava  operativnim zahvatom podizanja dna maksilarnog (gornjeviličnog) sinusa tj. sinus lifta. Dobro postavljena indikacija smanjuje intraoperativne i postoperativne komplikacije. Danas postoji vrhunska dijagnostika poput CBCT-a (eng. cone beam computer tomography) koja  olakšava planiranje hirurškog zahvata.

Postoji mnogo tehnika podizanja dna sinusa, iako se vrlo često koristi modifikovana tehnika bočnog pristupa. Iskustvo doktora i korišćenje novih tehnika i saznanja olakšava rad i zadovoljava pacijentove želje. Podizanje dna maksilarnog sinusa pouzdana je metoda kojom se proširuje mogućnost implanto-protetskih rešenja i kvalitet života.

Zašto je hiruška intervencija sinus lift neophodna?

Pacijenti koji se ne mogu ili ne žele zbrinuti mobilnim protetskim nadoknada, totalne ili parcijalne proteze ili žele isključivo fiksno protetsku konstrukciju, a ne zadovoljavaju uslove za ugradnju implantata, moraju prethodno biti podvrgnuti postupku podizanja dna maksilarnog sinusa tj. sinus liftu. U procesu planiranja ugradnje implanata i mogućih fiksnih nadoknada često se uočava problem porozne kosti i/ili postoji premalo koštanog tkiva, horizontalno i vertikalno. Usled gubitka zuba i neopterećenosti kosti ona se razgrađuje i dovodi do smanjenja kvalitete kosti. Sa zuba i implanta, sile se prenose unutar kosti i stoga doprinose očuvanju strukture kosti . Najveća razgradnja kosti nastupa nakon vađenja zuba, što vremenom dovodi do dodatnog gubitka kosti. S druge strane, povećan prostor gornjeviličnog sinusa može biti genetski razvijen ili se događa procesom starenja i to su fiziološki uzroci. Patološki uzroci su parodontopatija, procesi u kosti (granulom, cista, tumor) te nakon oralnohiruških zahvata, traume i dugotrajno nošenje mobilnih proteza.

Zbog toga treba podići dno maksilarnog sinusa, sinus lift, uz istovremnu augmentaciju koštanog defekta kako bi se stvorila dovoljna visina koštanog tkiva potrebnog za implantaciju. Postoji nekoliko tehnika podizanja dna maksilarnog sinusa što uveliko zavisi o postavljenoj indikaciji, znanju i veštini stomatologa koji izvodi postupak. Zbog velike raširenosti, mnogim kliničkim studijama, dobre informiranosti, poštivanja pravila i struke, sve su ređe komplikacije, a tehnika podizanja dna maksilarnog sinusa pokazala se uspešnom i trajnom te neizostavnim zahvatom savremene implantologije. Zahtevi pacijenata su sve veći te je nadoknada i upravljanje tvrdim i mekim tkivima od krucijalne važnosti u dentalnoj implantologiji.

Koje su faze operativnog postupka sinus lifta?

Tok sinus lift operativne procedure:

• Evaluacija: Pre procedure, oralni hirurg ili parodontolog će proceniti kvalitet i karakteristike vilicne kosti koristeći rendgenske snimke ili 3D snimka kako bi odredili količinu raspoložive kosti i stanje sinusa.
• Anestezija: Pacijentu se obično daje lokalna anestezija kako bi se područje gde će se obaviti intervencija anesteziralo i kako bi postupak bio bezbolan.
• Rez: Mali rez se pravi u tkivu desni na mestu postavljanja implantata.
• Podizanje sinusne membrane: Oralni hirurg zatim nežno podiže sinusnu membranu od kosti vilice, stvarajući prostor.
• Presađivanje kosti: Veštačka kost postavlja se u prostor stvoren iznad sinusne membrane. Uloga veštačkog koštanog transplantata sa jedne strane stimuliše produkciju sopstvene kosti a sa druge strane predstavljaju potporu za rast kosti.
• Šivanje: Rez se zatim zatvara šavovima.

Nakon procedure podizanja sinusa, pacijentu će biti potrebno vreme da se oporavi i omogući da se nova kost integriše sa materijalom za transplantaciju. U tom području zubni implantati se mogu postaviti pružajući stabilnu i jaku osnovu za protetske nadoknade, kao što su krunice ili proteze.

Da li je sinus lift bezbolna intervencija?

Stepen bola ili nelagodnosti tokom i nakon podizanja sinusa može varirati od osobe do osobe. 

Međutim, bitno je razumeti da se podizanje sinusa obično radi pod lokalnom anestezijom. Tokom same procedure ne bi trebalo da osećate bol. Anestezija će obezboliti područje i možda ćete iskusiti samo pritisak i osećaj, ali ne i bol.

Nakon procedure, neka nelagodnost je normalna i podrazumeva pojavu:

• Otok: Otok oko hirurškog mesta je uobičajen i može trajati nekoliko dana do nedelju dana.
• Bol : Postoperativan bol u predelu područja sprovedene hirurške intervencije olakšava se lekovima protiv bolova koje će mu ordinirati doktor nakon intervencije.
• Začepljenost nosa: Zbog blizine sinusa moguć je osećaj začepljenosti nosa nakon operativne procedre, spontano prolazi nakon nekoliko dana.
• Krvarenje: Manje krvarenje sa hirurškog mesta je normalno u prvih dan ili dva.

Važno je da pažljivo pratite postoperativna uputstva vašeg oralnog hirurga. Većina neprijatnosti obično nestaje u roku od nekoliko dana do nedelje. Podizanje sinusa može uključivati neke neugodnosti i postoperativne simptome, to generalno nije intenzivno bolna procedura, posebno kada se koriste odgovarajuće anestezije i tehnike za ublažavanje bolova. Ako ste zabrinuti zbog bola ili nelagodnosti u vezi sa podizanjem sinusa, prethodno razgovarajte o tome sa svojim oralnim hirurgom, jer on može pružiti konkretnije informacije na osnovu Vašeg pojedinačnog slučaja.

Koje su moguće komplikacije sinus lifta?

Sinus lift, kao i svaka hirurška procedura, nosi određene rizike i potencijalne komplikacije. Međutim, uz pravilno planiranje, izvođenje i postoperativnu negu, rizici povezani sa podizanjem sinusa mogu se svesti na minimum.

Neophodno je da razgovarate o ovim rizicima sa svojim oralnim hirurgom i razumete potencijalne komplikacije pre nego što se podvrgnete proceduri.

Neki od rizika i komplikacija povezanih sa podizanjem sinusa uključuju:

• Infekcija: Infekcija je rizik kod bilo koje hirurške procedure. Vaš oralni hirurg će vam dati antibiotike kako biste smanjili rizik od infekcije. Od ključnog je značaja da se pridržavate uputstava za postoperativnu negu da biste smanjili ovaj rizik.
• Otok i modrice: Otok i modrice oko hirurškog mesta su uobičajene nakon podizanja sinusa. Ovi simptomi su obično privremeni. Takođe nakon operativnog zahvata pacijent dobije deksazon, koji smanjuje razvoj potencijalnog otoka.
• Bol i nelagodnost: Postoperativni bol i nelagodnost su tipični, ali se mogu kontrolisati prepisanim lekovima protiv bolova.
• Krvarenje: Manje krvarenje sa hirurškog mesta je normalno i može se lečiti blagim pritiskom gazom. Prekomerno krvarenje može zahtevati dodatnu pažnju Vašeg hirurga.
• Sinusne komplikacije: Iako su retke, postoji rizik od komplikacija koje uključuju sinuse, kao što je perforacija sinusne membrane. Vaš hirurg će preduzeti mere predostrožnosti da smanji ovaj rizik, ali postoji mogućnost.
• Oštećenje nerava: Postoji mali rizik od oštećenja nerava tokom procedure, što može dovesti do utrnulosti ili trnaca u gornjim zubima ili usnama. Ovo je obično privremeno, ali se u retkim slučajevima može produžiti.

Za uspešni hirurški zahvat podizanja dna maksilarnog sinusa bitno je napraviti detaljan plan terapije koji uključuje anamnestičke, kliničke i radiološke podatke. Iako se radi o invazivnom zahvatu, stopa  uspešnosti samog zahvata je visoka te se preporučuje kao metoda izbora u rešavanju bočne bezubosti gornje vilice.