Supstanca koja ispunjava šupljinu zuba naziva se zubna pulpa. Ćelije, vlakna i osnovne supstance sastavni su elementi pulpe, u čijoj se strukturi razlikuje nekoliko slojeva.
Do oboljenja zubne pulpe dolazi usled akutnog ili hroničnog bola koji se može javiti usled karijesa koji se sve više proširuje ili usled oštećenja kruničnog dela zuba. Grana stomatologije koja je specijalizovana za lečenje zubnih pulpi naziva se endodoncija.
Tri vrste matičnih ćelija izolovane su iz zubne pulpe. Okarakterisane su kao matične ćelije zubne pulpe (DPSC), matične ćelije iz eksfoliranih mlečnih zuba (SHED), dok je treća populacija ovih ćelija označena kao nezrele matične ćelije zubne pulpe (IDPC), a koje su ektomezenhimalnog porijekla, a nalaze se u perivaskularnoj niši. Imaju sličnosti sa mezenhimalnim matičnim ćelijama iz koštane srži. Prednost ovih matičnih ćelija je što lako mogu da se izoluju i pokazalo se da imaju visok stepen plasticiteta, da su klonogene i proliferativne.
Smatra se da DPSC deluju kao analgetik i da je efekat imuno modulatorne prirode. A pokazalo se da mogu dovesti i do imunološke tolerancije, pod uslovom da se implementiraju u analogna tkiva. Pored toga što je primena matičnih ćelija zubne pulpe otvorila nove načine kako da se regeneriše dentina, tkiva periodoncijuma i koštano-zglobnog tkiva kraniofacijalne regije, dolazi do promena u lečenju neurotrama, infarkta miokarda, kao i mišićne distrofije.
Jedan od savremnih izazova sa kojima se suočava medicina i stomatologija odnosi se na pospešivanje osteogeneze koja za cilj ima nadoknadu izgubljenog koštanog tkiva. Poznato je da samo koštano tkivo ima tu sposobnost regeneracije, ali ukoliko se ne primenjuje pravilna terapija gubitak kostiju može voditi i do gubitka zuba. U stomatologiji se često u tom slučaju koriste materijali aloplastične prirode, ali je loša strana je što postoje nedostaci i ograničenja u njihovoj primeni. Kako DPSC tu može pomoći? S obzirom su ćelije multipotentne stručnjaci se nadaju da će biti od izuzetnog značaja u lečenju kanala korena zuba posebno kada rast korena nije završen.
Istraživanja pokazuju da je moguće stvoriti iz matičnih ćelija iz eksfoliranih mlečnih zuba, tkiva koja su slična tkivima zubne pulpe.
Ono što je još uvek problem jeste mala količina i kvalitet proizvodenih ćelijksih linija koji je diskutabilnog karaktera. Drugi problem je da je količina matičnih ćelija zubne pulpe sa odgovarajućim sposobnostima ograničen. Rezultati istraživanja pokazuju da se matične ćeije nalaze u nišama gde je pritisak kiseonika nizak. Zato stanje hipoksije u kome je količina kiseonika smanjena u ćelijama i tkivima, povećava šanse da klonirane ćelijkse linije opstanu.
Ono što je potrebno jeste da se nastavi sa daljim istraživanjima kako bi se utvrdile reakcije DPSC u različitim uslovima, samo tada se mogu utvrditi mehanizmi proliferacije ali i diferencijacije matičnih ćelija koji će se primenjivati u različitim uslovima i okolnostima.
