Gnoj na desnima, uporan neprijatan zadah ili pulsirajući bol nisu prolazne tegobe, već su znaci da je vašem telu potrebna pomoć. Odlaganje pregleda može dovesti do širenja infekcije i gubitka zuba.
Stomatološka ordinacija Vuković decenijama pruža stručnu pomoć pacijentima u rešavanju složenih inflamatornih procesa. Naš tim se fokusira na preciznu dijagnostiku i sprovođenje terapijskih protokola koji pružaju maksimalnu sigurnost tokom celog procesa lečenja.
Autor:
Dr Marija Vuković Stevanov
specijalista parodontologije i oralne medicine
Gnoj na desnima je znak bakterijske infekcije i najčešće ukazuje na zubni apsces ili uznapredovalu parodontalnu bolest. Može biti praćen bolom, otokom, neprijatnim ukusom u ustima i povišenom temperaturom. Ovo stanje se ne rešava samo od sebe, potrebna je profesionalna terapija (drenaža, lečenje kanala, parodontalna terapija ili vađenje zuba). Antibiotik nije trajno rešenje ako se ne ukloni uzrok infekcije. U slučaju otoka lica, otežanog gutanja ili disanja – potrebno je hitno javiti se lekaru.
Gnoj (gnojni sadržaj) predstavlja rezultat aktivne bakterijske infekcije. To nije “obična upala”, već znak da je organizam pokrenuo snažan imunološki odgovor kako bi ograničio širenje bakterija.
Gnoj se sastoji od:
bakterija
odumrlih ćelija tkiva
belih krvnih zrnaca (leukocita)
proteina i zapaljenskog eksudata
U ustima, gde postoji bogata mreža krvnih sudova i kost vilice u neposrednoj blizini, infekcija se ne zadržava samo na površini desni. Ona može biti:
lokalizovana (ograničena na jedno područje)
u dubljim strukturama (kost, koren zuba, parodontalni džep)
u procesu širenja
Organizam pokušava da “ogradi” infekciju stvaranjem apscesa - zatvorene šupljine ispunjene gnojem. To je odbrambeni mehanizam, ali istovremeno i znak da je infekcija već napredovala.
U većini slučajeva infekcija ostaje lokalna, ali nelečena može dovesti do:
razaranja kosti oko zuba
gubitka zuba
širenja infekcije u meka tkiva lica
stvaranja otoka koji deformiše lice
Najteži (ali ređi) scenariji uključuju:
širenje infekcije u prostore vrata (flegmona)
otežano disanje ili gutanje
sistemsku infekciju (bakterije ulaze u krvotok - septikemija)
povišenu temperaturu i opšte loše stanje
Važno je naglasiti:
Gnoj na desnima nikada nije estetski problem, on je znak aktivne infekcije koja zahteva dijagnostiku i terapiju.
Gnoj na desnima nije dijagnoza - on je posledica određenog patološkog procesa. U kliničkoj praksi najčešće se radi o jednoj od sledećih situacija:
Ovo je jedan od najčešćih uzroka pojave gnoja. Proces obično počinje kao duboki karijes. Kada bakterije prodru do pulpe (živca zuba), dolazi do njenog zapaljenja, a zatim i odumiranja. Infekcija se potom širi kroz korenski kanal i izlazi na vrh korena, u kost vilice. Pacijenti se često java jer primete malu, beličastu izbočinu koja podseća na bubuljicu. To je zapravo zubna fistula, kanal koji je organizam sam stvorio kako bi gnoj iz korena zuba izašao napolje.
Organizam pokušava da ograniči infekciju stvaranjem apscesa - šupljine ispunjene gnojem.
Kako to izgleda u praksi?
Desni iznad zuba postaju crvene,otečene i bolne
Može se pojaviti mala „bubuljica“ na desnima
Bol je često pulsirajući i intenzivan
Zub je osetljiv na zagriz
U nekim slučajevima javlja se otok obraza
Ako apsces spontano pukne, bol može naglo popustiti jer gnoj dobija izlaz *i ne vrsi vise pritisak na kost. Međutim, infekcija i dalje postoji.
Za razliku od periapikalnog apscesa, koji potiče iz unutrašnjosti zuba (iz korenskog kanala), parodontalni apsces se formira u tkivima koja okružuju zub - u desnima, periodontalnom ligamentu i okolnoj kosti.
Najčešće se javlja kod osoba sa već postojećom parodontopatijom, ali može nastati i naglo, čak i kod pacijenata koji ranije nisu imali izražene tegobe.
Kako zapravo nastaje parodontalni apsces?
Kod parodontopatije dolazi do stvaranja dubokih parodontalnih džepova - prostora između zuba i desni u kojima se zadržavaju bakterije, plak i naslage.
U određenom trenutku može doći do:
naglog zatvaranja površinskog dela džepa (npr. otok koji „zatvori izlaz“)
blokade drenaže sadržaja iz džepa
nakupljanja bakterija i zapaljenskog eksudata
Pošto gnoj nema kuda da se drenira, stvara se pritisak unutar tkiva i formira se lokalizovana gnojna infekcija zvana apsces.
Za razliku od sporog toka parodontopatije, parodontalni apsces ima nagao i ubrzan tok
Nakon vađenja zuba u kosti ostaje rana – alveola – koja prolazi kroz prirodan proces zarastanja. U normalnim uslovima, u alveoli se formira krvni ugrušak koji štiti kost i predstavlja osnovu za stvaranje novog tkiva.
Infekcija može nastati kada:
krvni ugrušak prerano ispadne ili se ne formira pravilno
u rani ostanu bakterije ili zaostali fragmenti
postoji oslabljen imunitet
pacijent ne sprovodi adekvatnu postoperativnu higijenu
Važno je razlikovati dve komplikacije:
alveolitis (suva alveola) - bolno stanje bez gnoja, inflamacija bez infekcije
infekcija alveole - kada dolazi do stvaranja gnojnog sadržaja
Kod infekcije alveole pacijenti mogu primetiti:
pojačan bol nekoliko dana nakon vađenja
neprijatan ukus ili miris iz rane
otok desni ili obraza
gnojni sekret iz alveole
Ovakvo stanje zahteva pregled, ispiranje rane, eventualnu drenažu i, po proceni, antibiotsku terapiju. Nelečena infekcija može zahvatiti okolnu kost i produžiti proces zarastanja.
Pukotine zuba često su nevidljive golim okom i mogu dugo ostati neprimećene. Do njih dolazi usled:
jakog zagriza ili škrgutanja zubima (bruksizam)
velikih ispuna koji oslabljuju strukturu zuba
traume (udarac, pad)
naglih temperaturnih promena
Mikropukotina omogućava bakterijama da prodru u unutrašnjost zuba, čak i kada spolja nema vidljivog karijesa. Infekcija se tada razvija postepeno:
bakterije dolaze do pulpe
dolazi do zapaljenja i odumiranja živca
infekcija se širi ka vrhu korena
formira se apsces sa gnojnim sadržajem
Specifično za ovu situaciju je to što pacijent često navodi:
bol na zagriz koji „dolazi i prolazi“
osetljivost na hladno ili toplo pre pojave otoka
iznenadnu pojavu gnoja bez ranijeg velikog karijesa
Gnoj na desnima je posledica zapaljenskog procesa. Klasični znaci upale uključuju bol, crvenilo, otok i povišenu temperaturu zahvaćenog tkiva.
Crvenilo i toplota nastaju jer se krvni sudovi šire kako bi omogućili veći dotok krvi i imunih ćelija na mesto infekcije.
Otok se javlja zato što krvni sudovi postaju propustljiviji, pa tečnost i odbrambene ćelije izlaze u tkivo, što dovodi do zadebljanja i osećaja napetosti.
Bol nastaje usled pritiska gnojnog sadržaja na okolna tkiva i nervne završetke u kosti, ali i zbog hemijskih supstanci koje se oslobađaju tokom upale i pojačavaju osetljivost nerava.
Pored ovih osnovnih znakova, može se javiti i gnoj u ustima koji se karakteriše kao neprijatan ukus u ustima, loš zadah, zatim bol pri zagrizu, pa čak i povišena telesna temperatura. Ukoliko se otok proširi na obraz ili vrat, ili se jave otežano gutanje i disanje, potrebno je odmah potražiti medicinsku pomoć, jer to može ukazivati na širenje infekcije.
Ne. Ako gnoj spontano iscuri, bol može privremeno popustiti, ali infekcija ostaje prisutna u kosti ili parodontalnom tkivu. Bez terapije, može se:
proširiti na okolne strukture
izazvati oštećenje kosti
dovesti do gubitka zuba
u retkim slučajevima preći u ozbiljnu sistemsku infekciju
Lečenje zavisi od uzroka i mesta nastanka apscesa. Cilj terapije je uvek isti: ukloniti izvor infekcije, omogućiti drenažu gnoja i sprečiti dalje širenje procesa.
Ako infekcija potiče iz unutrašnjosti zuba, terapija je usmerena na korenski kanal. Lečenje obuhvata:
otvaranje zuba kako bi se omogućio izlazak gnoja i smanjio pritisak
drenažu gnojnog sadržaja
mehaničko i hemijsko čišćenje kanala (uklanjanje bakterija i inficiranog tkiva)
medikamentoznu terapiju unutar kanala
definitivno punjenje kanala (endodontska terapija)
U situacijama kada je zub ozbiljno oštećen, ili je došlo do velike destrukcije kosti, može biti neophodno vađenje zuba.
Cilj je, kada god je moguće, sačuvati prirodan zub.
Ako se gnojna kolekcija formirala u tkivima oko zuba, terapija se razlikuje jer je izvor problema u parodontalnom džepu, a ne u korenu zuba.
Lečenje uključuje:
otvaranje i drenažu apscesa
temeljno čišćenje parodontalnog džepa
uklanjanje kamenca i bakterijskog plaka ispod desni
dezinfekciju zahvaćenog područja
planiranje daljeg parodontalnog lečenja
U nekim slučajevima, ako je potpornog tkiva ostalo vrlo malo, prognoza zuba može biti loša.
Antibiotik nije osnovna terapija, već pomoćna mera.
Indikovan je kada:
postoji otok lica
javlja se povišena temperatura
infekcija pokazuje znake širenja
pacijent ima oslabljen imunitet
Bez uklanjanja uzroka (čišćenja kanala ili parodontalnog džepa), antibiotik sam po sebi neće rešiti problem.
Antibiotike ne treba uzimati na svoju ruku.
Razlog nije samo to što možda nećete odabrati pravi lek, već i to što nepravilna ili nepotrebna upotreba antibiotika može dovesti do razvoja rezistencije bakterija. To znači da bakterije postaju otpornije na određeni antibiotik.
Ako se u budućnosti ponovo javi infekcija izazvana istim tipom bakterija, standardna terapija možda više neće biti efikasna, jer su mikroorganizmi već razvili otpornost.
Pored toga, antibiotik sam po sebi ne uklanja uzrok problema - on može privremeno ublažiti simptome, ali bez stomatološkog zahvata infekcija ostaje prisutna.
Zato je pregled stomatologa ključan korak u lečenju. Pravilna dijagnoza određuje da li je antibiotik uopšte potreban, koji lek treba primeniti i koliko dugo.
Samoinicijativna terapija često odlaže pravo lečenje i može dovesti do komplikacija.
Kod pojave gnoja na desnima važno je izbeći postupke koji mogu pogoršati stanje ili ubrzati širenje infekcije.
Ne pritiskati i ne bušiti sami otok - Mehaničko pritiskanje može potisnuti infekciju dublje u tkiva umesto da je “isprazni”. Time se povećava rizik od širenja bakterija u okolna meka tkiva, a mogu nastati i dodatne povrede sluzokože.
Ne zagrevati obraz ili bolno mesto - Toplota širi krvne sudove i može ubrzati širenje bakterija u okolne anatomske prostore. Iako toplota nekada privremeno smanji bol, kod gnojne infekcije može pogoršati otok.
Ne uzimati antibiotike na svoju ruku - Antibiotik bez uklanjanja uzroka infekcije ne rešava problem, a pogrešan izbor ili prekid terapije može doprineti razvoju bakterijske rezistencije.
Ne odlagati pregled čak i ako bol popusti - Kada apsces spontano pukne, pritisak se smanjuje i bol može nestati. Međutim, uzročnici infekcije su i dalje prisutni u kosti ili parodontalnom tkivu i može se ponovo aktivirati.
Analgetici, ispiranja i kućne metode mogu ublažiti simptome, ali ne uklanjaju izvor infekcije.
Većina gnojnih procesa ostaje lokalizovana, ali postoje situacije kada je potrebna hitna medicinska procena.
Odmah se javiti stomatologu ili lekaru ako se javi:
otok koji se brzo širi ka oku, obrazu ili vratu
otežano gutanje
otežano disanje
visoka telesna temperatura
izražena slabost ili malaksalost
Ovi simptomi mogu ukazivati na širenje infekcije u dublje prostore lica i vrata. U tim slučajevima infekcija više nije samo stomatološki problem i zahteva urgentno lečenje.
Rana intervencija značajno smanjuje rizik od ozbiljnih komplikacija.
Trajanje oporavka zavisi od uzroka infekcije, obima zahvaćenog tkiva i pravovremenosti terapije.
Nakon adekvatne drenaže i uklanjanja izvora infekcije, bol se najčešće značajno smanjuje u roku od 24 do 48 sati, jer se smanjuje pritisak u tkivu. Blagi bol i osetljivost mogu potrajati još nekoliko dana, posebno pri zagrizu.
Ako je u pitanju zubni (periapikalni) apsces, lečenje kanala se obično sprovodi kroz jednu do tri posete, u zavisnosti od složenosti korenskog sistema i stepena infekcije. Potpuno smirivanje procesa u kosti može trajati nekoliko nedelja, iako pacijent simptome prestaje da oseća mnogo ranije.
Kod parodontalnog apscesa, inicijalno smirivanje otoka je brzo nakon čišćenja i drenaže, ali dugoročni oporavak zavisi od stanja potpornog tkiva i daljeg parodontalnog lečenja.
U slučajevima postoperativne infekcije ili traume, zarastanje može trajati duže, posebno ako je zahvaćena kost.
Važno je naglasiti da nestanak bola ne znači i potpun završetak procesa zarastanja. Kontrolni pregled omogućava da se proceni da li se tkivo pravilno oporavlja i da li je infekcija u potpunosti sanirana
Kućna ispiranja mogu privremeno ublažiti neprijatan ukus i smanjiti površinske bakterije, ali ne uklanjaju izvor infekcije. Gnojna upala zahteva stomatološku terapiju.
U većini slučajeva infekcija ostaje lokalna. Međutim, nelecena i zapuštena infekcija može se proširiti u okolna tkiva, a u retkim slučajevima bakterije mogu ući u krvotok i izazvati sistemske komplikacije.
Da. Akutna infekcija se mora lečiti i u trudnoći. Lokalna anestezija i određeni antibiotici bezbedni su kada se primenjuju po preporuci stomatologa i u dogovoru sa ginekologom.
Da. Pušenje smanjuje lokalnu otpornost tkiva, usporava zarastanje i povećava rizik od parodontalnih infekcija.
Da. Osobe sa loše regulisanim dijabetesom imaju veći rizik od infekcija i sporije zarastanje, uključujući i infekcije desni.
Da, najčešće se to dešava kod starijih krunica i mostova gde je došlo do povlačenja desni, što omogućava bakterijama da prodru u prostor koji više nije zatvoren. Uzroci mogu biti i sekundarni karijes koji se razvija ispod krunice ili neprimetna fraktura (pukotina) samog zuba nosača.
Da, kod dece se gnoj najčešće javlja kao posledica kvara na mlečnom zubu (fistula) ili usled nicanja zuba. Gnoj na desnima kod dece zahteva hitan pregled dečijeg stomatologa kako bi se sprečilo oštećenje zametka stalnog zuba.
